Katolička crkva, vekovima visoka institucija, takođe poseduje dugu i zamršenu finansijsku prošlost. Tokom istorije, Crkva je koristila različite metode za ostvarivanje prihoda, od prodaje indulgencija u srednjem veku do pozajmljivanja od istaknutih bankara i upuštanja u nekretnine i berze.

U 20. veku je ustanovljena Vatikanska banka, kojoj je povereno upravljanje sve većim bogatstvom Crkve. Međutim, upravo ova banka se uplela u kontroverze, suočena sa optužbama za umešanost u pranje novca i druge finansijske afere.

Jedan takav skandal bio je usredsređen oko Roberta Calvija, italijanskog bankara čiji se život tragično završio 1982. Calvi je pronađen obešen na mostu u Londonu, a smrt obavijena velom misterije. Mnogi veruju da je to proisteklo iz njegovih finansijskih poslova sa Vatikanskom bankom.

Sa treće strane, katoličku crkvu (pa i sam Vatikan) potresaju i brojni drugi skandali čime joj je reputacija dodatno urušena.